„Ко није са мном, против мене је; и ко не сабира са мном, расипа“ (Матеј 12:30). Ко је са Господом? Онај који живи и делује у Његовом духу; који себи не дозвољава ни помисао, ни осећања, ни жеље, ни намере, ни речи, ни дела која би била немила Господу и противна Његовим изричитим заповестима и дефиницијама. Ко другачије живи и поступа, није са Господом, па стога и не сабира, него расипа. Шта троши? Не само енергију и време, већ и оно што сакупља. Богатство, на пример, не сабира код Господа онај ко га само гомила, а да га не дели са другима и лишава себе ни онога што му је потребно, или ко, сакупљајући, део троши на раскошно одржавање себе, делом троши на сујетне жртве, а део оставља својим наследницима. Појавиће се на оном свету без ичега – и тамо ће бити најсиромашнији од сиротиње. Напротив, он сабира богатство код Господа који кроз руке сиромашних и убогих преноси сакупљено у вечне ризнице. Када такав човек умре, наћи ће све на оном свету сачувано, нерасипано, чак и ако је протраћио цео свој живот. Исто важи и за прикупљање знања. Овде је расипање још очигледније, јер и овде постаје очигледно како философирајући човек не скупља као да брда знања о Господу, него су, у међувремену, све то смеће, дух истине, а не истине. Такви људи не само да немају знања, већ губе и људски смисао. Почињу да бунцају, као да су поспани. Прочитајте системе материјалиста и видећете да је то тако.