Пресвета Богородице Дјево, која живиш и спасаваш наслеђе Твоје увек после смрти, чуј уздах душе моје која Те призива у помоћ!
Сиђи са неба, дођи и додирни мој ум и срце, отвори визију моје душе, да видим Тебе, Госпођо моја, и Сина Твога, Творца, Христа и Бога мога, и схватићу да постоји воља, лишен сам њега и чега. Хеј, Госпођо моја, труди се у помоћ Твоју и моли се Сину Твоме, да ме поздрави својом благодаћу, и да окованом Његовом љубављу, окован крај ногу Његових, останем заувек, чак и у ранама и болестима, чак и ако је неко болестан и раслабљен телом, али код ногу Његових.
Теби вапијем, Господе Исусе! Ти си моја сласт, живот, здравље, радост већа од радости овога света, цео састав мог живота. Ви сте светлост више од било које светлости. Видим своје тело непомично од болести, осећам опуштеност свих чланова, бол у костима. Али, о светлости моја, како ме радују зраци светлости Твоје, падајући на моје ране! Њиховом топлином загрејан, све заборављам и пред Твојим ногама сузама умивам грехе своје, устајем и разведрим се.
То је једино што молим од Тебе, Исусе мој, – не одврати лице Своје од мене, дај да заувек пред ногама Твојим радосно оплакујем грехе своје, јер на Тебе, Господе, покајање и сузе, јер сам слађа од радости целог света.
О светлости, радости моја, сласти моја, Исусе! Не одбаци ме од ногу Твојих, Исусе мој, него молитвом мојом буди увек са мном, да Те, живећи Тобом, славим са Оцем и Духом у векове. Молитвама Богородице и свих светих Твојих услиши ме Господе. Амин.