„Када су остали сами у соби, Товија је устао из кревета и рекао: Устани, сестро, помолимо се да нам се Господ смилује. И Товија је почео да говори:
Благословен си Боже отаца наших, и благословено је свето и славно име Твоје у векове! Нека те благослове небеса и све твоје креације!
Ти си створио Адама и дао му Еву као помоћницу и његову жену као ослонац. Од њих је настала људска раса. Рекао си: није добро да човек буде сам; створимо помоћника попут њега.
А сада, Господе, узимам ову своју сестру не да насити пожуду, него заиста као жену: удостој ме помилуј, и дај да са њом остарим!
И она рече с њим: Амин. И обојица су мирно спавали те ноћи“ (Тов.8,5-9).