Ваш постни и равноанђелски живот, / пречасни оци Зосимо и Савватије, / васељенима су познати; / разна чуда, богоносни, просвећујеш // вером тебе и оне који призивају на поштовање часне успомене твоје.
Рањени љубављу Христовом, преподобни, / и крст Његов природно носили на раму, / божански наоружани против невидљивих душмана, / и непрестаним молитвама, као копија у рукама поседника, / ми смо чврсто победили природну демонску милицију; / примамо благодат Господњу да исцељујемо немоћи душа и тела / чесне мошти твоје тече на ракове, / зраке чудеса свуда тратиш./ Тако ти призивамо:/ Радуј се, пречасни оци Зосимо и Савватије, // ђубриво монасима.
О, пречасни и богоносни оци наши Зосимо и Савватије, анђели земаљски и људи небесни, блиски пријатељи Христови и светитељи Божији, слава су и украса ваша обиталишта, све земље северне, а посебно сва наша православна отаџбина, зид непремостиви и заступништво велико! Гле, ми недостојни и многи грешници, са страхопоштовањем према моштима твојих чесних моштију, падамо, скрушеним и смиреним духом усрдно те молимо: непрестано се моли Блаженом Учитељу и Господу нашем Исусу Христу, јер имамо велику смелост, нека не одступи од нас сведељива благодат Његова и заступништво наша, и Пресвета Пресвета. Ревнитељи анђелског живота пребивају на овом месту и нека никада не пропадну у овом светом манастиру, где сте се ви, богоносни оци и владари, неизмерно подвизавали и праштали, сузама текући и свеноћним бдењима, непрестаним молитвама и мољењем, почетак монашког живота. Њој, светитељи, благонаклоним молитвама Богу, својим топлим молитвама Њему, сачувај и сачувај нас и свето село твоје од кукавице, потопа, огња и мача, најезде страних и смртоносних, од непријатељства и сваке нереде, од сваке несреће и туге и од свакога зла, да би Пресвето име и непрестано било свештено у име овога света. Господ и Бог и они који Га чекају наћи ће вечно спасење. О блаженство, оци наши Зосимо и Савватије! Услиши нас, грешне, у светом манастиру свом и под кровом твојом, оне који недостојно живе, и својим моћним молбама Богу измоли за напуштање греха наших душа, исправку живота и вечне благослове у Царству Небеском; Свим верницима, који вас на сваком месту и у свакој потреби призивају у помоћ и заступништво, и који се уливају у ваше пребивалиште са побожном љубављу, не престајте да изливате сву благодат и милост, чувајући их од свих отпора, од свих недаћа и од свих злих прилика, и дајући им све што им је потребно за духовну и телесну корист. Највише се молите Свемилосрдном Богу, да утврди и учврсти своју свету Цркву и сву нашу православну отаџбину у миру и тишини, у љубави и једнодушности, у православљу и побожности, да ће чувати и чувати у векове векова. Амин.
О, пречасни оци, велики заступници у тузи и слушаоци молитава, светитељи Божији и чудотворци Зосимо и Савватије! Не заборавите, као што сте обећали, да посетите своје дете. Иако си отишао од нас телом, остајеш са нама заувек у Духу. Молимо ти се, поштовања, избави нас од огња и мача, од најезде туђинаца и грађанских сукоба, од ветрова покварених, и од смрти сујетне, и од свих узрока демона који долазе на нас. Услиши нас грешне и прими ову молитву и мољење наше, као мирисни тамјан, као жртву прихватљиву, и душе наше, зла дела и савете и помисли побије, оживи, и као мртву девојку, васкрсла, као што си исцелила неисцељиве ране многима, тако смо сачували духом, од стрица, окове отклањају непријатеље, и избављају их из замки ђаволских, изводе их из дубине грехова, и милостивом посетом и заступништвом Твојим од непријатеља видљивих и невидљивих заштити нас благодаћу и силом Пресвете Тројице, увек, сада и увек, и у векове векова. Амин.
О, пречасни оче, светитељу Христов Савватије, који заволе Господа свом душом својом, и повуче се у ову пустињу, и доврши пут подвига спасења! О, верни слуго Цара Небеског, учитељу врлина, образу смирења, напуштеном грађанину, анђелу саговорнику, земаљском херувиму, небеском човеку! О, слаба светлост отаџбине Соловецког, а још више велика светлост целе Цркве верних! Молим те, пречасни, ја, велики грешник (име река): услиши моју бедну молитву, чуј глагол нечистих усана мојих, који сада тражи твоју помоћ. Гле, зли враг се труди да ме у свако доба погуби, онај који горко прождире душу моју, и нема ми спаса, где може доћи помоћ, због немоћи тела мога сам се покрио и потпуно сам поклекнуо са својим страстима, и нисам имам Богу смелости. Сада се препоручујем твоме заступништву: помилуј ме, помраченог свим злим делима, узнеси молитве за мене са свим поштењем, и руке своје ка Господу, о топли молитвениче, Савате Преосвећени, да ми подари опроштење грехова по доброти Своје великодушности, и на дан Суда, избавиће ме од Царства Своје, и Он ће избавити Своје Царство. којима ће Он увек бити слава, част и обожавање у векове. Амин.
О, свети Божији и чудотворци Зосимо и Савватије! Молите Господа Бога да ми подари (име, садржај молбе) и опроштај свих мојих сагрешења. Нека твоје милостиво представљање прославља Тројичног Бога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
Сећање 17/30 април, 27 септембар/10 октобар
Општи дан сећања 8/21 август
Преосвећени Савватиј и Герман отпловили су на ненасељена Соловечка острва 1429. године.
Предосећајући своју ближу смрт, монах Саватиј је отпловио са острва на обалу у потрази за свештеником. Тамо, близу реке Виг, у области званој Сорока, срео је игумана Натанаила, који је шетао овим крајевима. Исповедивши се и примивши Свете Христове Тајне, монах Саватиј мирно отиде ка Господу 27. септембра 1435. године.
Годину дана касније, родом из Обонеже, млади монах Палеостровског манастира Зосима, након сусрета са монахом Германом, отишао је са њим у усамљени боравак на Соловецким острвима. После неколико година, монах Зосима, позван од архиепископа у Новгород, рукоположен је у свештенство и уздигнут у чин игумена. Монах Зосима се упокојио пред Богом 17. априла 1478. године. Братија је сахранила свог игумана иза олтара Преображенске цркве.
*Минеа. 8. август.
**Минеа. 27. септембра.