Этот канон читается 2 раза в году, только во Вселенские родительские субботы: Мясопустную (в сб. за седмицу до Великого поста) и Троицкую (в сб. перед праздником Святой Троицы).
Специфика данного канона в том, что там молитва за всех усопших вообще, тогда как мы привыкли молиться преимущественно за родственников. Читая канон субботы мясопустной, мы вместо частного богослужения (молитвы за конкретных людей) возвышаемся до осознания себя как песчинки, как части Вселенской Церкви и молимся за всех христиан (именно христиан, не всех людей вообще), когда-либо живших, малой части знаемых нами и огромного количества неведомых людей.
Строго говоря, даже записки с именами на службах, где читается этот канон, не уместны.
Можно читать этот канон и вне богослужения, келейно (дома) в другие дни года.
Ирмос: Песнь возсле́м лю́дие / чу́дному Бо́гу на́шему, / свободи́вшему Изра́иля от рабо́ты, / песнь побе́дную пою́ще и вопию́ще: / пои́м Тебе́ еди́ному Влады́це.
Вси помо́лимся Христу́, / творя́ще па́мять днесь от ве́ка ме́ртвых, / да ве́чнаго огня́ изба́вит я́ в ве́ре усо́пшия, / и наде́жде жи́зни ве́чныя.
Глубино́ю суде́б Твои́х Христе́, / Всепрему́дре Ты предопредели́л еси́ / коего́ждо кончи́ну жи́зни, преде́л и о́браз. / Те́мже я́же покры́ гроб во вся́кой стране́, / на суде́ спаси́ Всеще́дрый.
Ти си дао границе живота нашег, / и оне који су пали од ноћи живота, / покажи синовима неравни дан, Господе, / православним свештеницима, и свом верном народу Твоме.
Чак је и вода прекрила, и бој пожњевен, / кукавица је већ загрљена, и убице побијене, / и огањ је већ пао, о вјерни, / Буди милостив у поступању с праведнима.
Презри све наше телесне дугове, Спаситељу наш, / у свако доба целог рода људског, / пред судом Твојим без осуде предстоји, / одговарајући Теби Творцу.
Слава, Тројица: Три сједињене природе певам, Самоипостасна Лица, / нерођена од Оца, рођеног Сина и Светога Духа: / беспочетно Царство, сила, једно Божанство.
И сада, Богородице: Ваистину си се јавила као небо на земљи, / већа од неба највишег, Пресвета Дјево: / из Тебе је Сунце изашло у свету, владајући правдом.
Ирмос: Видиш, / јер сам ја твој Бог, / рођен од Оца у првом свету, / и од Дјеве у последњем, без мужа, / и погубни грех праоца Адама, као Човекољубца.
Видиш, јер сам ја твој Бог, / утврдивши границе живота праведним судом, / примајући све пале у нетрулежност од лисних ушију, / у нади на вечно васкрсење.
Са четири краја Господње прихватите верно отишле, / у мору, или на земљи, или у рекама, изворима или езерихима, / или у истом веку храну коју су јеле звери, и нека почивају у миру птице и гмизавци.
У руци Твојој све си, Господе, унапред одредио да се раздвоје на четири, / при доласку Твоме подигао си их, / све који беху у незнању и разуму, опраштајући тиме грехе.
О, твој страшни други долазак, Господе! / Некада си дошао на земљу у виду муње, / осудивши све твоје створење, / оне који су тада живели у вери у тебе, / који су те нашли као ти.
Слава, Тројице: Најсавршеније Јединство, Пребожанствено, Тројично, / Нерођени Отац и Јединородни Син, Душа исходи од Оца, али је Син: / Једно Биће и Природа, Господство, Царство, све нас спаси.
И сада, Богородице: Неисказано чудо Рождества Твога, Богородице: / како рађаш и и чиста си? / Како ти Отроча родиш, а не тежиш искушењу човека? / Као порука више од природе, Реч Божија рођена од Мене је нова.
Ирмос: Руком Својом утврди, Речи Божија, небеса, / просвећењем истинитог знања Твога, / потврди срца наша која се у Тебе уздају.
Прошавши животни ток, / у славу побожних праведника, обуци се, Боже, у венац благодати, / и наслади се вечним благословом.
Залуд, залуд ухваћен, муњом опечен, / и мразом смрзнут, и са сваком раном, / почивај, Боже, кад си све огњем искушао.
Море вечног живота допливало је, Христе, / у живот Твој непролазни, пристаниште, / животом православним нахрањено.
Чије ће свако створење морско и птице небеске прождрети Христос, судбинама Твојим, / васкрсни, Боже, у последњи дан са славом.
Слава, Тројица: Интелигентно Божанствена Јединица, / у три Лица, једноставно прожимајући копулацију без инсеката: / као брзина муње, три-сјај се види у јединству.
И сада, Богородице: Чудо твоје забезекнуто: без мужа си родила, / и пречисто девство одржала кад си се родила. / И много је анђела, и род људски пева Теби до века.
Ради нас поднесеш Крст и смрт, / и пакао умртвљени, и саваскрсење мртвих, / отиде од нас, Спаситељу, почивај у миру Човекољубче, / и у трепетом и страшном доласку Твоме животворче, / јер ти је милост немилосрдна, / б.
Слава. И сада, Богородице: Укажи Своју брзу заштиту, и помоћ, и милост слугама Твојим, / и Пречисте таласе, укроти сујетне помисли, / и поднеси душу моју палу, Богородице, / јер знамо Дјеву, како можеш, како можеш и како хоћеш.
Ирмос: Са горе осењене Речју, пророче, / једина Богородице, / желећи да се оваплоти, види богоподобно, / и са страхом прослави силу Твоју.
Очеви и преци, дедови и прадедови, / од првих па и до последњих, / у доброти мртвих и у доброј вери, / сећај се свих, Спасе наш.
У тузи, на путу, у пустим местима, они који су у вери оставили животе, / монаси и Балти, младићи и старци, / живели са светима у Христу.
Од туге и радости која је непоуздано прошла, / кроз веру, живот се променио, / у благостању страдалника, или у зверству, / сав покој, Спаситељу наш.
Ако мач убијеш, па коњ падне, / град, снег и намножи облаке, / макар постоље задави, или прах од праха, / Христе Спасе наш, почивај.
Слава, Тројице: Чудно је да је једно, и троје, / Божанство је све у једном Лицу, нераздвојено: / Јер се клања Оцу и Сину и Светоме Духу, јер је један Бог.
И сада, Богородице: Управи нас, Дјево, молитвама Твојим, / старајући се о запљускујеним таласом греха, / у спасоносно пристаниште, Богородице, / избавивши од свакога зла.
Ирмос: Теби ће се, Боже, пробудити дух мој, / засијаће светлост заповести Твога доласка, / у којој ће наш Учитељ просветлити ум наш, / и упутити нас на пут живота.
Сваким даном успомена на побожно умрле / од вечности се ствара, Господе, / усрдно Ти кличемо: / сав покој са светима Твојим.
Од свакога што си примио, род и род / царева, кнезова, или православних монаха, Великодушни, / избави вечне муке.
Све оне које си створио, корисне и знале, / којима си дао, Господе, да умру несигурно од изненадних падова, / избави од сваке муке, Боже наш.
Вагњу ужарену, и од таме неосветљене, / шкргут зуба, и бескрајно мучећи црв, и све муке / избави, Спаситељу наш, све што је заиста умрло.
Слава, Тројице: Једнопрестолно, беспочетно, Тројично Јединство, / поделом Јединство, а противно Лицима који имају Природу, / уједини нас у једно вољом заповести Твојих.
И сада, Богородице: Више од огњених серафима јавила си се, Пречиста и Честита, / родила неприступачног Исуса Спаситеља, / оваплоћење обожене мешавине земаљских бића.
Ирмос: Човекољубче, прими ме, греси моји многа су / и паде у благодат Твој, / као пророк, Господе, и спаси ме.
Решивши болести смрти, пострадавши, Боже наш, Животворче, / нека почивају слуге Твоје отишле из вечности.
Неисказаним судбинама Твојим, / чак и погубљењем заносног пића, отрова, дављења костију, / са светима, Господе, покој.
Кад год будеш суђен по свему, / стојећи наг и откривен пред лицем Твојим, / тада, Великодушни, помилуј оне који су Ти верно служили, Боже.
Последњом трубом затрубих Архангела Твога, / за васкрсење живота / свих, па Христе, слуге Твоје, покој.
Од памтивека си примио верне, Боже, / сваки род људски, / да Те величају у векове са онима који Ти служе.
Слава, Тројице: Тросвето Божанство, Једнопрестоло, / Отац, Син са Светим Духом, / Ти си Бог мој, Свемогућим Својим све држи.
И сада Богородичан: Из корена твог цвет живота се подигао, / отац Јесеј искочио / спасавајући свет, од Пречисте Деве Христа Бога.
Почивај са светима, / Христе, / слуго твоје душе, / где нема болести, ни туге, / ни уздаха, / већ бескрајног живота.
Ти си једини бесмртни, / који си створио и створио човека: / на ову земљу створени смо од земље, / и на другу земљу поћи ћемо, / како си заповедио, који си ме створио и који си ми дао реку: / као што си ти земљу, и у земљу ћеш се вратити, / и ако сви људи оду, / погребни плач стварајући песму: / Алилуја.
Ирмос: У почетку си земљу основао, / и Речју утврдио небеса, / благословен си у векове, / Господе Боже Оче наш.
Благословен си у векове Господе Боже Оче наш.
Изненада умрла побожно, и од брзака свега пало, / дрво, гвожђе, сваки камен, / покој, Боже, верни су отишли.
У страшном доласку Твоме, поставио си обилно здесна Својим овцама, / православнима, оне који су у животу служили Христу, и који су пришли Теби.
Пред лицем Христовим вапију Ти изабраници Твоји, слуге Твоје: / Благословен си у векове Господе Боже Оче наш.
Од земље си прах поделио, / тело оживео Духом, Великодушни Спаситељу, / што си примио, Бог те упокојио, у стомаку вечном.
Слава Тројици: Као три сунца је Божанство, / нека се Божанство пева растварањем једне светлости, / Оца и Сина, и Божанског Духа, / једног у Природи, а три у Ипостаси.
И сада, Богородице: по Давиду песму Ти певамо, / називајући Те Дјево гором Божјом, / у којој се Реч у тело обузела, / нас је духовно у Себи обоготворила.
Ирмос: Прослављен на гори светих, / и у грму огњем Пресвете Дјеве Мојсијеве, тајна се открила, / Певајте Господу и узносите у све векове.
Најпре разбивши сенку смртну, / изронивши као сунце из гроба, / створи синове Васкрсења Твога, Господе славе, / све умрле у вери, заувек.
Непознато и скривено Сведоку, / када хоћеш да откријеш дела таме и савете срца наших, / онда не исцрпљуј речи са свима који су у вери уснули.
Кад седнеш на престо, и наредиш им да изађу пред суд, / сабрани трубом с краја земље, / тада поштеди свакога, Христе, милостиви.
Напрасно умрли од несрећа, / од вапаја зелене и брзе струје, / од дављења, дављења, и ритања, / Господе славе, ослабио је вером заувек.
Благословимо Оца и Сина и Светога Духа, Господа.
Као што Тебе опевам као Јединствено биће, / пошто Те као Тројицу Лица поштујем: / Оца и Сина, и Светога Душе, / беспочетну силу Царства Твога славим у векове.
И сада и увек и у векове векова, амин.
Богородица: Поток живи, извор запечаћени јави се Дјеви Марији: / родивши Господа без мужа, / верну бесмртност водом заувек напоји.
Хвалимо, благосиљамо и клањамо се Господу, певајући и узносећи се у векове.
Ирмос: Пројављено на гори Законодавца у светлима и жбуњу / Рождество Пресвете Богородице, / у нашем верном спасењу, / песмама нећутних величанства.
Где је стан светих Твојих који се радују, Господе, / сви који су уснули од памтивека, нека се радују вером и надом.
Умријевши по укору Божијем, / свакојаки смртни громови с неба ношени, / земља раздвојена, море хучи, / сви вјерни, Христе, покој.
Свако доба, старо и младо, / бебе и деца, и мокраћно млеко, / мушко и женско нарав, / почивај, Боже, што си примио верне.
Од отровног кајања покојника, / од прождирања змија, од гажења коња, / и од дављења, и обећања од искрених, / вером Тебе, који си служио за покој.
Ко је у вери умро по имену, / од памтивека и с колена на колено, / приказаће Те без осуде Речи Твојој, / на доласку благодати Твоје.
Слава, Тројици: Један Бог у Тројици, слава Теби непрестана: / иако је Бог Један, али је једна Природа, / Отац, и Син, и Дух, са тросветлосним својствима.
И сада, Богородице: Рождество Твоје веће је од ума: Постојећег си родила, / и напајала се млеком неизрециво, Дародавца света, / држећи Све садржи, јединог Христа / Спаса нашег, Непорочног.
Ти си поседник живих и мртвих, / нека почивају слуге Твоје у изабраним селима, / иако је сагрешила, Спаситељу, али није одступила од Тебе.
Слава: Нека упокоји слуга Твој у земљи живих, Господе, / од које ће болест, туга и уздаси заједно побећи, / очисти, као Човекољубац, и оне који су у животу сагрешили, / једини си безгрешан и милостив, / Господе мртвих и живих.
И сада, Богородице: Маријо, Невесто Божија, непрестано моли Христа за нас, слуге Твоје, / са богоговорним пророцима, и мученичким саборима, / архијерејима и преподобнима, и свима праведнима, / да будемо наследници Царства Небеског.