Хор братије Валаамског манастира
Не одврати лице своје од слуге Твога, јер сам у тузи; брзо ме услиши: / Узми душу моју, и избави ме.
Стих 1: Нека ме прими, Боже, спасење твоје.
2. стих: Нека види сиромах и радује се.
Стих 3: Тражите Бога, и жива ће душа ваша.
***
Прокимен се назива великим ако има 3 стиха (а обичан прокимен има један стих) и зато се пева 4½ пута. Велики прокимен се користи само на Вечерњи и то само у следећим приликама: суботом увече („Господ царује...“ на недељном бденију, које је најчешћи велики прокимен и пева се 51 пут у години), на вечерњи дванаест празника Господњих и антипасхе (укупно 7 дана), у недељи Песне вечери (66 дана Б). Тако се велики прокимен пева 70 пута годишње.
Кад год се пева Велики Прокимен, ради се улазак на Вечерње. Према Повељи, прокимен и његове стихире мора проглашавати (певати) канонарх у средишту храма; по нашој пракси то чини ђакон, налазећи се у олтару поред Високог места.
Поред самог великог прокимена, у службама Православне цркве постоје песме које се у књигама не називају прокименом, али су у ствари велики прокимени: „Господ је Господ...“ на Јутрењу, „Нека се поправи молитва моја...“ на Литургији Пређеосвећених дарова и „Субота Господњи“, „Ускрсни светосавље“.
Велики Прокимен „Не одврати лице своје од слуге Твога, јер сам у тузи, услиши ме брзо: побрини се за душу моју и избави ме“ преузето је из Псалма 68: стихови 18–19а, 30б, 33. Овај прокимен се пева 3 пута годишње: у недељу сирене 2. и 4. Недеље сира и сира. увече пост.
Постоји мишљење да се због великог прокимена прва половина Вечерње празнује свечано: употребљава се уобичајено појање (после прокимена прелазимо на Велики пост), обојене одежде (после прокимена свештенство се облачи у црну одећу).
Занимљиво је да је, за разлику од прокимена „Ко је Бог велики...“, прокимен „Не одврати се...“ као велики почео да се изводи прилично касно. Чак и у Студијско-Алексијевском типику (КСИ век) и у Месинском типику (КСИИИ век) пева се као обичан прокимен, односно са једним стихом. У Евергетидском типику (крај 11. - 12. век) већ има 2 стиха. Само у рукописима Јерусалимског правила из 13. века оно добија 3 стиха и почиње да се изводи као велики прокимен.