Хор Почајевске лавре
Утврди, Боже, свету веру православну веру православних у векове векова!
***
Ово кратко појање изводи се на крају дневне и велике (осим оних које се изводе у оквиру бденија) Вечерње, као и на крају Јутрења (на било које Јутрење осим Великог поста); у свим случајевима певању „Боже утврди...“ претходи возглас презвитера „Благословен Христос Бог наш...“.
Цео текст ове молбе налази се само у Типику (глава 7) и у Служби (не налази се у другим богослужбеним књигама).
На Великопосном Јутрењу, уместо певања „Потврди Боже...“, чита се други текст који има сличан садржај – „Царе небески, потврди веру...“.
У савременој пракси „Боже потврди...“ најчешће се пева „набрзо“ („читање“); међутим, на празницима и на свечаним службама (на пример, на архијерејским службама) постоји пракса да се ова молитва пева уз учешће солисте, који може бити или ђакон или протођакон (пожељно), или певач из хора.
Важно је да је ова кратка молитвена молба после револуције 1917. године претрпела значајне измене: до тада је основа овог певања била помен цара, а текст је изгледао овако: „Потврди Бог најпобожнијег, најсамодржавнијег, великог Владара нашег цара Николаја Александровића и свете вере хришћанске за све православље. После 1917. године уклоњен је помен цара и сви епитети везани за њега, а текст напева добија модерну кратку форму.
Историјски гледано, ова молитва за цара настала је у Цариграду и помиње се у готово свим изворима, почев од 10. – 11. века. Истина, тамо је имала мало другачији облик: „Боже утврди наше цареве; тиме, Господе, сачувај њихово свето царство на многаја година. У савременом грчком богослужењу, баш као и у словенском, нема помена о монарху, али је текст напева мало опширнији и има следећи облик: αμωμητον πιστιν των ευσεβων καρουσεβων καρι αμωμητον πιστιν των ευσεβων καρο Χριστιανων, συν τη αγια αυτου Εκκλησια και τη πολει (η τη, η τη, η τη νησω) ταυτη εις αιωνας αιωνων. Αμην. = „Нека Господ Бог утврди свету, непорочну веру побожних и православних хришћана, заједно са својом Светом Црквом и овим градом (или манастиром, или селом, или острвом) у векове векова. Амин“.