Господе, Боже Сведржитељу, сагреших на небу и пред Тобом и нисам више достојан да се назовем сином Твојим, испод имена славног имена Твога грешним уснама, јер сам себе удостојио неба и земље, разгневивши Те, Господе добри! Нисам достојан да тражим опроштај за себе, Господе, јер сам много пута дао обећање да ћу се покајати - и постао сам лажов који није испунио своје обећање, много пута си ме већ повратио, али сам опет добровољно пао. Изричем себи казну и признајем да сам достојан сваке казне и муке.
Молим Те, Господе, не одврати ме од присуства Твога и не одступи од мене, да не погинем. Сада припадам Теби молећи: помози мени који сам скренуо са пута правде. Излиј благодати Своје на мене као на сина блудног, јер сам осрамотио живот свој протраћивши богатство Твоје доброте. Смилуј се на мене и немој ме презрети због мога непристојног живота. Помилуј ме, као цариника, као разбојника: одбацили су га сви на земљи, а Ти си га прихватио и учинио га становником раја сладости.
Прими милостиво молитву моју за помирење са Тобом и по доброти Твојој даруј ми живот у свом доласку; и нека се посрами зли кад види да ме правда Твоја помиловала. Дајући опроштај, Господе, пошаљи снагу; Обрати ме да живим по светој вољи Твојој.
Колико си пута посетио мој помрачени ум, али опет се враћам на најгоре! Потпуно сам задивљен, размишљајући о овоме, и опет ме обузе сладост греха. Како да набројим све дарове благодати Твоје, Господе, које сам ја, патетичан, примио, али сам својим немаром претворио и претварам се у ништа! Напунио си ме хиљадама дарова, а ја ти, јадни, узвраћам оним што је теби противно.
Али Ти, Господе, пошто имаш море трпљења и бездан доброте, не допусти да ме бичују као неплодну смокву. Не увесељавај ме неспремног, не једи кандило које још није упаљено, не води одавде онога ко нема свадбене хаљине, него, као добри човекољубац, помилуј ме, дај ми времена за покајање и пред својим страшним, непропадљивим престолом, не стављај душу моју нагу, као срамоту патетичну.
Ти, Господе, Спаситељу мој, Сине Бога истинитога, како знаш и како хоћеш, по јединој доброти Твојој, одврати ме од греха који у мени пребива и спаси ме од пропасти.
Колико си пута, Господе Исусе, обновио природу моју, лакомислено покварену гресима мојим! За ово нема ни броја ни мере! Колико си ме пута изводио из пећине која је горела у мени, из пећине многих разних страсти, из бездана малодушности и очајања! Колико пута си само именом Својим обновио трулеж срца мог, са вером призван од мене! Колико пута је то остварио кроз животворне Тајне. Ох, Господару! Твоја милост према мени грешном заиста нема ни броја ни мере. Шта ћу Ти донети, или чиме ћу Ти узвратити за Твоје неизмерне користи мени, Исусе, животу мом и лакоћи мојој! Да будем разборит на путевима својим по благодати Твојој, јер си задовољан свима који су на путу разумни, као што си био Духом Својим кроз уста оца нашег Давида; Трудићу се да Ти будем веран, смеран, кротак, нераздражљив, љубазан, дуготрпељив, вредан, милосрдан, великодушан, непохлепан, послушан.1
Господе, сило свемогућа! Учврсти моју слабу душу у свакој врлини! Учврсти слабо срце моје за свако добро на непомичном камену заповести Твојих! Боже! И сваки дан доживљавам да сам без Тебе ништа; да без Тебе не могу учинити никакво добро; без Тебе у мени постоји само зло у разним облицима; Без тебе сам изгубљени син. О, неописива Граце! Испуни срце моје добротом Својом! Највише се молим: дај ми да волим Тебе свим срцем и ближњега свога као што волим себе. Нека не будем љут, горд, презрив, немиран, него нека будем благ, смеран, пун поштовања са нежношћу и послушан.2
У Тебе сам се, Господе, уздао, да се никада не постидим: правдом Твојом избави ме и избави ме. Приклони ми ухо своје, пожури да ме одведеш: учини ме заштитником у Богу и домом уточиштем, да ме спасеш. Јер Ти си моја моћ и уточиште моје; и имена Твога ради води ме и храни ме. Избави ме од сетвене мреже и сакри ме, јер си ти заштитник мој, Господе. У твоју руку принећу дух свој: Ти си ме, Господе Боже истине, избавио. Ти си мрзео оне који се узалуд чувају, а ја сам се уздао у Господа. Радоваћу се и радоваћу се милости Твојој, јер си погледао на понизност моју, спасио си душу моју од оскудице и затворио ме у руке непријатеља, ставио си ми широке носове. Помилуј ме, Господе, док тугујем: око моје, душа моја и утроба моја узнемирени су од беса. Као да је мој живот нестао у болести, а моје године у уздисању: моја снага ослабила сиромаштвом, а кости ми смрвљене. Од свих непријатеља мојих беше ругање, а од суседа велики, и страх од познаника мојих: они који ме виде побегоше од мене. Заборављен је као да је мртав од срца: био је као уништена посуда. Јер чуо сам прекор многих који живе около: понекад ће доћи к мени и заједно примити душу моју. И уздам се у Тебе, Господе, рех: Ти си Бог мој. У руци је мој жреб: избави ме из руку непријатеља мојих и од оних који ме прогоне. Обасјај лице Твоје на слузи Твоме: спаси ме милошћу Својом. Господе, дај да се не постидем, како сам Те назвао: нека се постиде злобе и сиђу у пакао. Нека буду неме усне ласкаве, говорећи против праведника са безакоњем, гордошћу и понижењем. Пошто си велико обиље доброте Твоје, Господе, сакрио од оних који Те се боје, уздао си их у Тебе, пред синовима људским: сакрио си их у тајну лица Твога од побуне људи, заливши их крвљу од свађе језика. Благословен је Господ, јер си изненадио своју милост у граду ограђеном. И рекох у свом помаму: одбачен сам пред очима Твојим; због тога си чуо глас молитве моје, и у неко време сам завапио Теби. Љубите Господа сви који сте њему слични: јер Господ тражи истину и награђује оне који су претерано горди. Храбрите се, и нека буде јако срце ваше, сви који се уздате у Господа.
Господе, не укори ме гневом Својим, него ме казни гневом Својим, јер су стреле Твоје у мени, и Ти си учврстио руку Своју на мени. Нема исцељења у телу мом од лица гнева Твога, нема мира у мојим костима од лица мојих греха. Јер је безакоње моје веће од главе моје, јер ме тежак терет носи. Моје ране су устајале и труле, од лица мог лудила. Патио сам и пљускао до краја, цео дан јадиковао, јер је душа моја пуна срамоте, и нема исцељења у телу мом. Огорчио сам се и постао веома понизан, урлајући од уздаха срца. Господе, сва је жеља моја пред Тобом, и уздисање мој неће бити скривено од Тебе. Узнемирено је срце моје, остави ме, снагу моју и светлост очију мојих, и нека не буде са мном. Моји пријатељи и моји искрени прилазе и стоје тик до мене. И ближњи су моји даље од мене, и они који су у невољи траже душу моју, а они који траже зло говоре ми сујетне речи, и учићу се од ласкаваца по цео дан. Али ја сам био глув и нисам чуо, и био сам глув и нисам отворио уста своја; и бејах као човек који не слуша, нити у устима својим не носих руга. Као у Тебе, Господе, уздам се, чућеш, Господе Боже мој. Као да су рекли: нека се душмани моји не радују, и да се ноге моје не мичу, али је тело твоје велико. Као да сам спреман за ране, а моја болест је преда мном. Јер ћу објавити своје безакоње и побринути се за свој грех. Али непријатељи моји живе и јачају више од мене, и множе се они који ме мрзе без правде: они који ми узвраћају злом враћају добро мени који ме превари, а прогоне доброту. Не остављај ме, Господе Боже мој, не одступи од мене: помози ми се, Господе спасења мога.
1 Праведни Јован Кронштатски. Мој живот у Христу. том 1. 580.
2 Праведни Јован Кронштатски. Мој живот у Христу. Том 1. 617.
3 Синодални превод.
Видите ЖИВОТ, ВРТИНА